Kvantna teorija je najuspešnija teorija svih vremena. Najviša formulacija kvantne teorije je standardni model koja predstavlja plod višedecenijskog rada sa akceleratorima čestica. Delovi ove teorije testirani su sa preciznošću od 1 sa 10 milijardi. Ako se uvrsti masa neutrina, ▶️
standardni model je bez izuzetka saglasan sa svim eksperimentima nad subatomskim česticama. Ali koliko god da je uspešna njene filozofske implikacije su rušilačke. Naročito njen drugi postulat izaziva gnev religija jer postavlja pitanje ko to odlučuje o našim sudbinama. I ▶️
filozofe i teologe i naučnike pa i običan svet je uvek zanimalo pitanje o sudbini. Da li ju je moguće predvideti? Isak Njutn je prvi koji se usudio da kaže da zna odgovor na ovo pitanje. I on i Ajnštajn su uveli pojam determinizma koji govori da se u načelu svi budući događaji▶️
mogu predvideti. Za Njutna, svemir je časovnik koga je Bog navio u samom početku vremena. Francuski matematičar Pjer Simon de Laplas, Napoleonov savetnik za nauku je napisao da se na osnovu Njutnove mehanike budućnost može predvideti na isti način kako se može posmatrati ▶️
prošlost. On je međutim iz cele priče eliminisao Boga. I Njutn i Ajnštajn su smatrali da je pojam slobodne volje, ideja da smo gospodari svoje sudbine samo iluzija. Ajnštajn je o tome rekao sledeće : „Determinista sam, primoran da se ponašam kao da slobodna volja postoji, jer▶️
ako želim da živim u civilizovanom društvu, moram da se ponašam odgovorno. Filozofski mi je jasno da ubica nije odgovoran za svoje zločine, ali radije ne bih da pijem čaj s njim. Moju karijeru odlučile su različite sile nad kojima nemam kontrolu.”
